Jedan stari čovjek sjedaše u dvorištu svoje kuće zajedno sa
sinom koji upravo završi visoke studije. Iznenada, vrana sletje na zid.
Otac upita sina:
- “Šta je ono?”
Sin odgovori:
- “To je vrana.”
Nakon izvjesnoga vremena, otac upita ponovo:
- “Šta je ono?”
Sin odgovori:
- “To je vrana.”
Prođe nekoliko minuta a otac ponovo upita, treći put:
- “Šta je ono?”
Sin odgovori:
- “Oče, upravo sam ti rekao da je to vrana.”
Ne prođe dugo a otac opet upita:
- “Šta je ono?”
Ovoga puta na sinovljevu licu mogla se vidjeti mala usplahirenost:
- “Oče, to je vrana, vrana!”
Ponovo otac upita:
- “Šta je ono?”
Ovaj put sin odgovori grubim tonom:
- “Oče, non-stop pitaš jedno te isto iako ti stalno odgovaram da je to vrana. Zar nisi u stanju razumjeti?”
Otac ustade i ode do sobe. Ubrzo se vrati noseći svoju staru svesku-dnevnik. Otvarajući stranicu, reče sinu da pročita ono što je na toj stranici zapisano. Sin pročita:
- “Danas je moj malehni sin sjedio sa mnom u našemu dvorištu kad doletje vrana. Sinčić me je dvadeset i pet puta upitao: ‘Šta je ono?’, i dvadeset i pet puta mu odgovorih, nimalo iznerviran, da je to vrana. Ono što osjećah bila je ljubav prema mome nevinome sinčiću.”
Tada je otac objasnio sinu razliku između očeva i sinovljeva stava:
- “Kada si bio malešan, postavio si mi ovo pitanje dvadeset i pet puta i niti jednom nisam bio iznerviran tvojim pitanjima već ti uporno odgovarah. A kada sam ja tebi danas postavio isto pitanje ali ponavljajući ga samo pet puta, ti si se iznervirao, ljutnuo i bio nestrpljiv sa mnom.”
Otac upita sina:
- “Šta je ono?”
Sin odgovori:
- “To je vrana.”
Nakon izvjesnoga vremena, otac upita ponovo:
- “Šta je ono?”
Sin odgovori:
- “To je vrana.”
Prođe nekoliko minuta a otac ponovo upita, treći put:
- “Šta je ono?”
Sin odgovori:
- “Oče, upravo sam ti rekao da je to vrana.”
Ne prođe dugo a otac opet upita:
- “Šta je ono?”
Ovoga puta na sinovljevu licu mogla se vidjeti mala usplahirenost:
- “Oče, to je vrana, vrana!”
Ponovo otac upita:
- “Šta je ono?”
Ovaj put sin odgovori grubim tonom:
- “Oče, non-stop pitaš jedno te isto iako ti stalno odgovaram da je to vrana. Zar nisi u stanju razumjeti?”
Otac ustade i ode do sobe. Ubrzo se vrati noseći svoju staru svesku-dnevnik. Otvarajući stranicu, reče sinu da pročita ono što je na toj stranici zapisano. Sin pročita:
- “Danas je moj malehni sin sjedio sa mnom u našemu dvorištu kad doletje vrana. Sinčić me je dvadeset i pet puta upitao: ‘Šta je ono?’, i dvadeset i pet puta mu odgovorih, nimalo iznerviran, da je to vrana. Ono što osjećah bila je ljubav prema mome nevinome sinčiću.”
Tada je otac objasnio sinu razliku između očeva i sinovljeva stava:
- “Kada si bio malešan, postavio si mi ovo pitanje dvadeset i pet puta i niti jednom nisam bio iznerviran tvojim pitanjima već ti uporno odgovarah. A kada sam ja tebi danas postavio isto pitanje ali ponavljajući ga samo pet puta, ti si se iznervirao, ljutnuo i bio nestrpljiv sa mnom.”
“Gospodar tvoj da samo Njemu robujete naređuje
i da roditeljima dobročinstvo činite!
Akoli ijedno od njih kod tebe starost doživi,
ili pak oboje njih, ti im ni ‘uh’ ne reci i na njih ne podvikni,
i plemenitom riječju im zbori!
I krilo poniznosti iz samilosti im rasprostri i reci:
‘Gospodaru moj, Ti im se smiluj
baš kao što su i oni mene njegovali
kad sam bio mali!’ ”
(Kur’an, sura Noćno putovanje, ajet 23., 24.)
Photo credit: Pixabay.com
Nema komentara:
Objavi komentar