Hadis dana

Ibn-Šumase prenosi: "Došli smo kod 'Amra ibn el-'Asa, r.a., na njegovoj samrti. On je dugo plakao, okrenuvši lice prema zidu, pa mu je njegov sin počeo govoriti: 'O moj babo, zar te Allahov Poslanik, s.a.v.s.; nije obveselio s tim i tim?' Potom se on okrenuo licem i rekao: 'Zaista je najvrednije što sam pripremio svjedočanstvo (šehadet) da nema drugog boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov Poslanik. Zaista sam ja prošao kroz tri perioda. Bio sam takav, da nije bilo nikog ko je mrzio više Allahova Poslanika od mene, i ništa mi ne bi bilo draže da sam ga se domogao pa ga ubio. Da sam u takvoj situaciji umro, bio bih od stanovnika vatre. Kada je Allah dao da islam uđe u moje srce, došao sam Vjerovjesniku, s.a.v.s., i rekao mu: ‘Pruži svoju desnu ruku, da ti se zavjetujem!'

On je pružio svoju desnu ruku, a ja sam svoju ruku povukao.

Rekao je: 'Šta ti je'Amre?' Rekao sam: 'Htio sam postaviti uvjet.' Rekao je: 'Šta ćeš uvjetovati?'Rekao sam: ‘Da mi bude oprošteno!' Rekao je: ‘Zar ne znaš da islam briše ono što je bilo prije njega, i da hidžra briše ono što je bilo prije nje, i da hadž briše ono što je bilo prije njega?' I niko mi tada nije bio draži od Allahova Poslanika, s.a.v.s., i uvaženiji u mojim očima od njega.

Nisam ga se mogao nagledati, koliko sam ga uvažavao i poštivao. Da si me pitao da ti ga opišem, ne bih mogao jer ga se nisam mogao nagledati. Da sam umro u tom stanju, nadao bih se da budem dženetlija. Zatim sam postao namjesnikom i odgovornim za mnoge stvari pa ne znam kakvo je moje stanje u tom pogledu. Pa kada umrem, neka me ne slijedi ona koja nariče niti vara. A kada me u kabur stavite, nagrćite na mene zemlju malo po malo, zatim sjedite oko moga kabura toliko vremena, za koliko se može zaklati deva i podijeliti njeno meso, da bih osjećao vašu prisutnost i razmišljao što ću odgovoriti poslanicima moga Gospodara (Munkiru i Nekiru)."'

(Muslim)